О књизи: 2011 / Николај Николајевич Алексејев (1871–1905) - писац, родом из племства Санктпетербуршке губерније; син штабног капетана. Завршио је петербуршку Введенску гимназију. Студирао на Правном факултету Универзитета у Санкт Петербургу. Цео живот је живео у сиромаштву, повремено зарађујући подучавањем и књижевним радом. Извршио самоубиство. Своју прву причу „Међу невољама и несрећама” објавио је 1896. године у листу Биржевие ведомости. Касније је објављиван у часописима „Сликовити преглед”, „Разговор”, „Историјски гласник”, „Нови свет”, „Руски ходочасник”. Аутор бројних, углавном историјских, дела: „Татарски потомак” (1896), „Међу невољама” (1897), „Руже и трње” (1898), „Лажни царевић” (1899), „Прекоморски досељеник” (1900), „У народној грмљавини“ (1902), приче „Владар Федосејевски“ (1903), „Огњени јеретик“ (1905) итд. Јунаци романа „Руже и трње“, представљеног у овој свесци, живели су и деловао у време владавине Бориса Годунова. Многи догађаји тог времена откривају се у акутној конфронтацији између присталица и противника јачања централизоване руске државе. Покривање ових догађаја у роману је комбиновано са мелодраматичним линијама заплета, љубавним интригама и бесним страстима.